Живот на трави и у трави
1. Које биљке су најчешћи становници ливада и пашњака? Наброј још неколико врста које такође расту на ливадама.
Најчешћи и најважнији становници ливада и пашњака су траве. Поред трава, на ливадама расту и друге биљке као што су:
Хајдучка трава, камилица, дивља ружа (шипак), маслачак, детелина, бела рада, боквица
2. На већем делу територије Србије, првобитни биљни покривач био је шума. Шта је довело до настанка травних заједница?
Травне заједнице су настале углавном због људског утицаја. Људи су крчили шуме како би добили обрадиво земљиште или пашњаке. Без људског утицаја, на том подручју би и даље расле шуме. Природно, траве расту тамо где има мало кише и где услови нису погодни за шуме (нпр. у степама).
3. Наведи по три адаптације животиња које:
а) су грабљивице – лове друге животиње
б) су плен грабљивица
в) живе под земљом
Одговор:
а) Грабљивице (ловци):
Бубамара: Има јак усни апарат за грицкање којим лови биљне ваши.
Птица грабљивица (мишар): Има изоштрен вид, снажан кљун и оштре канце за хватање плена.
Неки лептири (гусенице): Имају уста прилагођена за жвакање лишћа.
б) Плен (жртве грабљивица):
Пољски миш: Има добар слух и заштитну боју крзна да се сакрије.
Гусенице: Многе су зелене боје да би се теже уочиле на лишћу.
Ситни глодари: Скупљају семена и живе у скровиштима у трави.
в) Животиње које живе под земљом:
Црви: Разлажу биљне остатке.
Ларве инсеката: Живе у земљишиту и хране се коренима.
Пољска печурка (шампињон): Има мицелију (подземни део) која разлаже биљне остатке.
4. Наведи и објасни адаптације које имају траве:
а) ради смањења штете од биљоједа
б) ради бољег преживљавања временских прилика
в) ради разношења семена
Одговор:
а) Адаптације против биљоједа:
Растаћи тип раста: Телије за раст су им при дну стабла, па ако им се врх одгризе, трава може да настави да расте.
Трње (код дивље руже): Штити биљку од биљоједа.
Отровне материје (код хајдучке траве и камилице): Производе материје које биљоједима штете и одбијају их.
б) Адаптације за преживљавање временских прилика:
Полегло или подземно стабло: Главно стабло је полегло по земљи или расте испод површине, што га штити од хладноће зими и суше лети.
в) Адаптације за разношење семена:
Лака и ситна семена: Ветар их лако раноси.
Хранљива семена: Глодари и птице их једу и сакупљају, а притом неке изгубе и тако их расеју.
Шешир гљива (код печурки): Подиже споре изнад траве да би их ветар лакше расејао.
Нема коментара:
Постави коментар